Mikelov početak na Boxing day

Boxing day, odnosno dan darivanja, prvi je dan nakon Božića kada Britanci odlaze u kupovinu i svojim najbližima daruju Božićne poklone. Ovo je dan koji služi za porodična okupljanja, poklone i zabavu. I fudbal. Tradicionalno, čitavo kolo u svim engleskim ligama igra se na ovaj dan na oduševljenje ljubitelja fudbala ne samo u Engleskoj već i čitavom svetu. Ove godine, Boxing day navijačima Arsenala darovao je Mikela Artetu, bivšeg kapitena, koji je dočekan kao spasilac, neko ko će Arsenalu vratiti pre svega ideologiju, koja je negde usput zagubljena kao i toliko čekane trofeje koje fanovi kluba iz severnog Londona željno čekaju. Sa nestrpljenjem se čekao debi čoveka koji je tri i po godine služio kao desna ruka Pepu Guardioli te se moglo očekivati da će dobar deo stvari iz Citya Arteta pokušati da primeni i na Emiratesu, a već na prvoj utakmici u Bournemouthu, jasni oblici i ideja bili su vidljivi. Krenimo redom:

Sistem i postava
Arteta je odmah po dolasku promenio sistem, te je dosadašnjih 4231 zamenio sistemom 433 menjajući oblik centralnog trougla gde se iz 2-1 prešlo u 1-2, ali samo na papiru.

 Na papiru je to izgledalo ovako.  Torreira na 6ici, Ozil i Xhaka na pozicijama osmice a Aubameyang na levom krilu. Zapravo, što ćemo videti i kasnije, izgledalo je ovako:

Asimetričnih 2341. Aubameyang se pomiče unutra prema Lacazetteu kako bi uvukao odbranu i otvorio bok(i tražio dubinu iza leđa sporijeg Cooka), Ozil u visokom desnom halfspaceu dok je Xhaka kao leva osmica ostajao nisko uz Torreiru. Slično Walkeru u Cityu, Maitland-Niles je ostajao nisko radi stabilnosti i pozicioniranju Ozila visoko.

Najbolje to možemo videti kod izjednačujućeg gola Aubameyanga:

Ovde se na najbolji način to vidi. Arsenal započinje napad u 2-3 strukturi, Xhaka se izvlači u levi halfspace, Saka se diže visoko, dok su Ozil i Aubameyang u halfspaceu. Saka i Nelson daju potpunu širinu, a upravo podizanje Sake povlači beka Bournemoutha što ostavlja Aubameyanga u situaciji 1v1 sa stoperom, dok sa druge strane, tokom čitavog meča viđali smo 2v1 situacije sa Ozilom i Nelsonom protiv levog bočnog. Ova asimetrija i pozicija Nilesa nisko u halfspaceu dala je stoperima dovoljno opcija iz prve linije i trouglove kojima su mogli otvoriti napad i dovoljan broj igrača u trećoj liniji da opterete zadnju liniju Bournemoutha. Nešto što je Arteta definitivno doneo iz Citya.

Jasni principi juego de posiciona

Sama ova pozicioniranja i zone u kojima obitavaju, jasan je znak da je Arteta po svom dolasku u trening centar Arsenala icrtao juego zone. Juego de posicion ima svoje zakonitosti i principe, te samim tim nije svaka ekipa koja igra na posed juego de posicion ekipa. 

Superiornost nad presing linijom

Jedan od značajnih principa juego de posiciona je superiornost nad protivničkim igračem ili grupom igrača koji pritiskaju loptu. Jako je bitno konstantno otvarati nove linije pasa  iza protivnikovih leđa koje protivnik nije sposoban zatvoriti, a to smo upravo mogli videti ovde.

Arsenal otvara napad od golmana nakon gol auta, ali Bournemouth dizanjem krila i napadača u pritisak stvara situaciju 3v3 i Sokratisa ostavlja bez rešenja. Tada, Maitland-Niles spuštanjem uz liniju otvara novu liniju pasa iza leđa protivnika koji loptu pritiska, te je na taj način stvara situaciju 4v3 i superiornost nad linijom presinga.

Loptu sada napada Gosling, ali se njemu iza leđa pojavljuje Ozil i Arsenal ponovo ima superiornost nad protivnikom koji pritiska loptu. Niles i Ozil razmenjuju sjajan dupli pas na unutra i:

Nakon što je protivnika izvukao visoko, navukao na jednu stranu i iskreirao superiornost nad presing linijom, ima čistu mogućnost za promenu strane i korišćenje daljeg boka koji je ispražnjen.

Draw, switch, penetrate

Još jedan zakon juego de posiciona je korišćenje potpune širine terena te dalje strane napada. Koristite jednu stranu da protivnika navučete samo da bi sebi iskreirali prostor i višak na daljoj strani koji se koristi:

Arsenal odigravanjem na levu stranu navlači 6 igrača protivnika, uključujući Bournemouthov blok veznih igrača u trouglu koji su branili sredinu i halfspace zone (desni stoper Cook van kadra) samo da bi otvorio svoju desnu stranu. Luiz preko Sokratisa brzo menja stranu ka Nilesu:

I Arsenal odmah valorizuje trougao na desnoj strani. Niles postavkom u halfspaceu uvlači krilo prema unutra otvarajući pas na bok, a Nelson i Ozil imaju čistih 2v1 koji koriste.

Draw, penetrate

Usko vezano uz prethodni princip, ovaj princip svodi se na upijanje pritiska po dubini kako bi se otvorila vertikalna dodavanja ka igračima u prednjoj liniji. A ovaj primer pokazaće to:

David Luiz čeka pritisak napadača kako bi tek tada odigrao loptu na Sokratisa koji je slobodan. Time će neko drugi morati da iskoči na Sokratisa jer je napadač ostao predaleko.

Sokratis i Torreira pasom izvlače u pritisak zadnjeg i prednjeg veznog Bournemoutha:

Što ostavlja ogroman prostor u desnom halfspaceu koji koristi Ozil.

Stvari za poboljšanje

Kako je bilo dobrih, tako je bilo i onih loših stvari, koje su sasvim logične za Arsenal. Arteta je tek došao i nemoguće je očekivati savršenu igru od početka, međutim, postoje neke stvari koje zahtevaju hitnu popravku:

Presing:

Ukoliko žele biti ekipa koja će protivnika pritiskati visoko u njegovom polju, moraćete to raditi puno bolje i puno kompaktnije. Pokrivanje linije presinga vrlo je loše i Bournemouth je nekoliko opasnih napada iskreirao izbacivši jednim pasom doslovno pola ekipe Arsenala. Mi ćemo ovde pokazati samo jedan primer:

Bournemouth otvara napad a Arsenal izlazi visoko u presing. Lacazette pritiska golmana i odseca pas na desnog stopera, Ozil zatvara pas na zadnjeg veznog a Nelson se sa pozicije desnog krila podiže na levog stopera, što znači da je otvoren pas na levog beka koji golman Ramsdale fino pogađa:

I upravo to je bio problem, pokrivanje prve linije presinga, Simpson dobija loptu a Niles kasni u pritisak dobre 3 sekunde. Tek nakon što je Simpson smirio loptu, okrenuo se licem golu Niles stiže u pritisak. Prekasno, Gosling dolazi u saradnju i izbacuju Nilesa duplim pasom:

Preduboka zadnja linija drugi je problem presinga te je međulinija potpuno oslobođena za ovakva dodavanja u dubinu. Wilson dobija pas od Simpsona između linija i okreće se licem golu.

Donošenje odluka na protivnički presing

Evidentno je da su radovi u toku i da stare boljke isplivavaju na površinu. Upitno je prvo koliko će brzo ekipa usvojiti izgradnju iz zadnje linije, a ono što dodatno komplikuje situaciju je, rečima Jean Paul Sartrea "prisustvo drugog tima". Popriličnih problema imao je Arsenal pri visokom presingu Bournemoutha u pojedinim momentima i odluke koje su igrači donosili pod pritiskom su povremeno bili problematični. Prikazaćemo prvo situaciju kod gola Bournemoutha:

Bournemouth ponovo pritiska Arsenal visoko, međutim Saka se spušta uz liniju i ulazi se iza leđa krila te se Arsenal izvlači iz presinga, ali samo za trenutak:

Ali Saka ostaje bez opcija. Statičnošću i nekreiranjem slobodne opcije, Sakino jedino rešenje je Aubameyang, koji je okrenut leđima igri i okružen u trouglu. Bournemouth ima višak u zoni lopte, oduzima je i postiže gol za 1-0.

Drugi primer koji ćemo videti odnosi se na čitanje igre:

Arsenal otvara napad i Luiz ga započinje. Prvi potez, prijem usmeren na stranu gde nema čiste opcije je pogrešan, te se Arsenal nalazi u situaciji 4v4. Umesto odigranog pasa na Lena koji licem vidi igru i može okrenuti stranu, Luiz telo i prijem usmerava ka levoj strani:

Te gubi kontrolu nad loptom i sada je i pod pritiskom i okrenut leđima igri. 

Prva utakmica Artete ohrabrenje je za sve navijače Arsenala. Pomak je evidentan, ideja trenera se kroz obrasce i pozicioniranja jasno vidi. Nedostataka ima i na njima će novi trener morati raditi, ali ukoliko ekipa nastavi da raste iz utakmice u utakmicu i pokazuje znake koje je pokazivala juče, možda je došlo Arsenalovo vreme.

Ivan Stojković

Šampionovo buđenje

Derbi meč 18.runde Engleske Premier League na Etihadu u Manchesteru odigrali su aktuelni šampion Manchester City i trenutno drugoplasirani tim Leicester Citya. Preko je potrebna bila pobeda ekipi Pepa Guardiole. Jasno je svima da je minus od 14 bodova u odnosu na Liverpool ogroman, ali oni su pred ovaj meč bili i 4 boda iza Leicestera, te kiks nije dolazio u obzir.
Brendan Rodgers na teren je poslao manje više očekivanih startnih 11, dok je Pep iznenadio ostavljanjem Rodria na klupu, te postavljanjem Gundogana i Bernarda kao dva dubinska plejmejkera što se ispostavilo kao odličan potez. Evo sastava:

Preuzeto sa www.sofascore.com 

Cityev presing 

Leicester City je ekipa koja voli loptu, od dolaska Brendana Rodgersa forsira pozicijski fudbal orijentisan na visokom procentu poseda. Fleksibilnih 433 sa često dve podignute osmice ima jako raznovrstan dijapazon opcija i orijentiše se na igru kroz halfspace te dubinskim loptama ka Vardyu. Ipak, Pep je to znao te je presingom City potpuno oduzeo loptu Leicesteru, pa, gotovo tokom čitave utakmice. 

  Leicester zauzima širinu sa bekovima i pokušava da otvori napad. City usmerava napad prema levoj strani i u rombu kontroliše halfspace zonu i Soyuncuu oduzima sve opcije na lopti, 4v4. Zbog nedostatka opcija, obe osmice Leicestera, Maddison i Tielemans se moraju spustiti kako bi pokušali kreirati opciju viška. Maddison nekako uspeva da okrene stranu ka Evansu:

Leicester samo na trenutak uspeva da se izbavi iz problema, pas ka Evansu pas je koji dugo putuje te je to znak za Sterlinga da iskoči u presing na loptu odsecajući pas na beka, dok Bernardo kontroliše pas na Tielemansa te Evans loptu mora ispucati iz prve. Kao što vidimo, Leicester ima čak 7 igrača na svojoj polovini koje je spustio kako bi stvorio višak. U tome ne uspeva, a samim tim u trećoj liniji nema ni dovoljno igrača za osvojenu drugu loptu te je City sa svojom zadnjom linijom i Gundoganom te Bernardom lako kupio druge lopte i započinjao svoje napade.

Srednji blok i oslanjanje na tranziciju

Ipak, kada u ekipi imate Jamia Vardya, jasno je da vam posed nije i ne mora biti najjače oružje. Leicester je većinu utakmice proveo u 4141 bloku koji se prelivao u 4321.

Što možemo videti na ovoj fotografiji. Zadnja linija stoji jako usko zbog pozicija Sterlinga i De Bruynea, levi bočni Chilwell skroz je pomaknut ka sredini kako bi kontrolisao De Bruynea. Dve osmice Maddison i Tielemans konstantno su sa pozicije osmica iskakale na Bernarda i Gundogana, dok su u pokrivanju u liniji ispod bili Ndidi i dva krila Barnes i Ayoze. Svojom pozicijom, Vardy sprečava poprečni pas i brzu promenu strane. 

Iz srednjeg ili dubokog bloka, nakon osvojene lopte, Leicester je imao najjače moguće oružje, a City ogroman hendikep. Jamie Vardy i protiv mnogo kvalitetnijih, a pre svega mlađih i bržih stopera na velikom prostoru ima ogromnu prednost. Gol koji je postigao, upravo je došao na takav način. 

Leicester osvaja loptu duboko u svom polju i ona odmah ide na bok prema Barnesu koji se nekako uspeva osloboditi Walkera. Zadnja linija Citya stoji na centru, a to je ono što Vardyu najviše odgovara.

Gundogan kasni u pritisak na Barnesu, a Vardy napada ogroman prostor iza Cityevih stopera, dok Fernandinho i Otamendi nemaju šanse u trku sa Vardyem.

Cityev sjajan posed

Nakon poraza od Uniteda, Pep se očito vratio u svoju laboratoriju i ponovo izvukao kečeve iz rukava. Protiv Arsenala, a i u meču sa Leicesterom, Pep je adaptirao sistem koji puno bolje funkcioniše od prethodnog. Iz simetričnog i rigidnog 2341, Pep je jednu osmicu spustio nisko kako bi dobio dodatnog plejmejkera iz dubine, a levo krilo pomaknuo u halfspace, gde se Sterling sjajno snašao. Takođe, Mendy više ne mora igrati u halfspaceu nego može raditi ono što najbolje zna. Sprintati uz liniju, nuditi širinu i brzinskim svojstvima dominirati na boku koji mu je potpuno ispražnjen.

Što ovde možemo videti. Walker u halfspaceu sa dva dubinska plejmejkera formira 2-3 strukturu u otvaranju a Mendy i Mahrez nude potpunu širinu. De Bruyne i Sterling su u halfspaceu te Jesus centralno na poziciji 9ke.

City je fenomenalno koristio iskakanje Leicesterovih osmica i centralan fokus njihove odbrane. Korišćenje Mahreza na boku i superiornosti u međuliniji nad Ndidiem je bilo fenomenalno. Krenimo redom.
Zbog iskakanja Maddisona i Tielemansa problem se javljao u međuliniji. Sterling i De Bruyne su stalno pravili problem Ndidiu koji je uvek ostajao kratak prema jednoj opciji:

City navlači protivnika prema levoj strani te upija pritisak Vardya sa Otamendiem. Niska pozicija Gundogana i Bernarda mami Tielemansa i Maddisona u iskakanje što ostavlja centralnu zonu međulinije praznom. Otamedi odigrava Fernandinhu koji ima ogroman prostor ispred sebe:

Nakon promene strane, Maddison i Tielemans su ostali previsoko a Ndidi kompenzuje otvoren halfspace braneći De Bruynea. To ostavlja centralnu zonu praznom koju koristi Sterling. Jesus je pozicijom vezao stopere za sebe i otvorio međuliniju.
Takođe, centralni fokus odbrane Leicestera i uska pozicija Chilwella potpuno je otvorila bok Cityu. Držanjem širine Mahrez je na sjajan način koristio praznu stranu koju je imao razbijajući Chilwella na komade u izolacijama 1v1. 

Kompletna ekipa Leicestera navučena je na levu stranu, a ključne pozicije drže Walker i De Bruyne. Oni su svojom pozicijom potpuno uvukli Barnesa (Walker) kako ne bi došao u udvajanje a De Bruyne uvlači Chilwella te Mahrezu potpuno otvara bok i daje pozicionu superiornost u igri 1v1. Odavde se izrodila sjajna šansa za Jesusa, a na sličan način je pao i gol za 1-1.

Minimalne adaptacije u drugom poluvremenu

Rodgers je minimalno adaptirao principe u odbrani. Maddison i Tielemans, a pogotovo Maddison, spušteni su kako bi zatvorili halfspace. Bez iskakanja prema Gundoganu, Maddison je štitio linije pasa prema De Bruyneu koje su se nebrojano puta otvarale u prvom poluvremenu.

Puno manje iskakanja prema Gundoganu, umesto toga više vremena na lopti Gundoganu uz prsten u halfspaceu koji je zatvarao igru u međuliniji.
Ipak, City je i dalje nastavljao da maksimalno koristi centralni fokus zadnje linije Leicestera te dodatno vreme na lopti koje je Gundogan dobio.

City ponovo održava fenomenalan spacing a Sterling i De Bruyne svojom pozicijom potpuno skupljaju odbranu Leicestera. Gundoganovo vreme na lopti dozvoljava mu da iskoristi visoko postavljenu zadnju liniju a Mahrez i Mendy, dajući potpunu širinu u posedu koriste prazne bočne pozicije.
Sve u svemu, odlična utakmica Citya koja ga je približila Leicesteru na samo bod zaostatka, i makar na kratko, na minus 11 u odnosu na Liverpool.
Šampion se probudio.

Fudbal na duracell pogon

Aktuelni prvak Evrope, Liverpool, putovao je u Salzburg, grad Mozarta i Red Bulla gde je u direktnom okršaju sa domaćom ekipom Red Bull Salzburga tražio overu plasmana u nokaut fazu najjačeg klupskog takmičenja. Pobeda Salzburga značila je prolazak domaće ekipe u dalju rundu takmičenja, dok je svaki ostali rezultat ekipu Jurgena Kloppa vodio dalje. Duel dve ekipe koje žive od nenormalno brzog intenziteta koji nameću u presingu i tranziciji značilo je samo jedno, spektakl.

POSTAVE: 
I Jesse Marsch i Jurgen Klopp izveli su najjače moguće postave koje su imali na raspolaganju te su ekipe izašle u sledećim sastavima:

Preuzeto sa www.sofascore.com 

SALZBURGOVA IDEJA U FAZI ODBRANE UZ VERTIKALNOST I TEMPO U TRANZICIJI

Jesse Marsch je trener idealan za stil Red Bull Salzburga. Vodeći njujorški Red Bull i radeći kao pomoćnik u RB Leipzigu alfa i omege Red Bullovih ekipa širom sveta, Ralpha Rangnicka koji je bio glavni trener Red Bull Leipziga čuvajući mesto Julianu Nagelsmannu izučio je zanat i dobio savršen uvid u to kako ekipe sponzorisane od strane Red Bulla trebaju igrati. Upravo tako kakav efekat ima i samo ispijanje limenke Red Bulla na ljudski organizam. Nametanje nenormalnog intenziteta uz brzinu koja ostavlja bez daha. Uz to, Marsch je vrlo fleksibilan taktičar, a za ovaj meč odlučio se izaći u 4312 sa rombom u sredini koji je trebao potpuno odseći Liverpoolu sredinu i koji je nudio jake konekcije na strani lopte kada se ona oduzme, što potpuno odgovara vertikalnoj igri koju Salzburg forsira. 

Fotografija1. Salzburg u fazi odbrane

Vidimo i kako je to izgledalo. Četvorka u veznom redu postavljena u romb blokira dodavanja kroz sredinu potpomognuta dvojicom napadača Hwanga i Hallanda. 

Iz romba Salzburg je čitajući situacije izlazio u pritisak. Takozvani "trigeri", odnosno momenti menjanja intenziteta menjali su se najčešće nakon pasa od jednog ka drugom stoperu.

Liverpool započinje napad sa dva stopera Lovrenom i van Dijkom. Haaland drži u senci Hendersona a Hwang se namerno odmiče od van Dijka kako bi Lovren pomislio da je taj pas otvoren. Distanca između Lovrena i van Dijka je 30 metara, a pas po podu između njih poprilično dugo putuje, stoga Hwang drastično menja intenzitet i napada van Dijka, koji je primoran loptu vratiti Alissonu:

Hwang nastavlja pritisak na Alissona zatvarajući telom pas na van Dijka. U presing se odmah dižu i Halland i Minamino odsecajući dodavanja na Hendersona i Lovrena te je Alisson mora ispucati na bok:

Međutim, taj pas seče Szoboszlai, koji iskače na bok i oduzima loptu te Salzburg sa 6 igrača oko lopte (Hwang van kadra) hvata Liverpool raširen u zadnjoj liniji u tranziciji.

Ovde dolazimo do Salzburgove tranzicije. Ekipa je ekstremna po pitanju principa u tranziciji. Svaka lopta je vertikalna i gotovo nećete naći situacije gde oni menjaju težište prenosnim loptama. Jednostavno, oni protivnika love u zamke gomilajući veliki broj igrača na jednoj strani i nakon oduzete lopte imaju višak nakon čega loptu guraju u dubinu, nikad u širinu. 

Salzburg osvaja loptu sa velikim brojem igrača oko lopte i rombom u sredini koji je jako kompaktan. Ulmer po inerciji šalje loptu prema napadačima, ne gledajući već znajući da su oni vertikalno u odnosu na loptu kao i 4 veznjaka:

Odbrana Liverpoola odbija loptu, ali oko lopte je čak 7 igrača Salzburga! I upravo tu dolazimo do ključnog razloga zašto Salzburg igra samo vertikalne lopte. Čak i da je izgube, imaju koncentraciju velikog broja igrača u mogu odmah gegenpresingom oduzeti loptu i ponovo krenuti u protivnapad. I na taj način progresivno osvajaju prostor poput NFL ekipe. Stoga: 

Oni osvajaju ponovnu drugu loptu i dolaze u situaciju 5v4 protiv zadnje linije Liverpoola. I naravno, niko ne napada kontra stranu, jer će svaka sledeća lopta biti dubinska. Pa i ako bude pogrešna, imaju veliki broj igrača da odmah uđu u presing i oduzmu je nametajući pritom nenormalno jak intenzitet dišući protivniku za vratom kao na baterijama.

VERTIKALAN POSED

Njihov posed nije puno drugačiji. Vertikalnost je obaveza i odbijena lopta je često njihova. I Szoboszlai i Mwepu kao dve osmice imali su visoku postavku što je nudilo i vertikalne opcije između linija i sigurnost za osvajanje druge lopte.

Salzburg otvara napad i ponovo naslanja veliki broj igrača na stranu lopte, Minamino, Mwepu i Haaland su opcije u najneposrednijoj blizini, a vrlo usko horizontalno su i Junuzovic i Szoboszlai, pa Salzburg ima gotovo sve igrače na levoj strani. Naravno, Ulmer igra vertikalnu loptu i Salzburg probija linije:

Salzburg naslanja čak 7 igrača na stranu lopte. Liverpool ih iz tog razloga ima čak 9! Ipak, Salzburg ima nešto što je ključno kada igrate na ovaj način. Brzu kombinatoriku. Halland, Minamino i Mwepu razmenjuju nekoliko dodavanja iz prve i:

Odjednom, Salzburg ponovo napada sa 5 igrača zadnju liniju Liverpoola, ovaj put u odnosu 5v3 jer je Arnold ispao duplim pasom. I opet, svih 5 igrača je na jako uskom prostoru i opet, nema promene, samo dubina, dubina i dubina.

LIVERPOOLOVA ADAPTACIJA NA ROMB

Romb ima jedan problem, a to je bok, a još veći problem koji može proisteći iz tog problema je promena težišta igre jer uglavnom dalji bek sam mora braniti kontra stranu. Nakon početnih 20 minuta gde je Salzburg bio bolji rival, Liverpool uspostavlja kontrolu kroz sve češće promene strane, a tako dolazi i do gola:

Liverpool na romb odgovara takozvanom U formacijom u zadnjoj liniji. Dva beka nisko kako bi pokušala da rašire romb, a Wijnaldum svojim spuštanjem pored Hendersona dovodi u dilemu Mwepua, koji ima 1v2 na desnoj strani. Prema sajtu statsbomb, Liverpool je ekipa koja ima ubedljivo najviše dodavanja na relaciji desni-levi bek što im omogućava da efikasno menjaju težišta. Ovde Mwepu skuplja i Robertson je slobodan nakon prenosa strane:

Mwepu kasni, te Robertson i Mane imaju 2v1. Treba spomenuti i poziciju Salaha koji odvlači stopera ka daljoj strani kako bi se iskoristila 2v1 situacija. Kristensen iskače, a Mane ima ogroman prostor ispred sebe:

Nakon pasa ka Maneu, Onguene mora iskočiti, ali kasni, ispada i Liverpool ima 3v2 na centaršutu koji koristi i Keita postiže gol za 0-1.
Još jedna sjajna adaptacija je promena u kvadrat na sredini. U geometriji, kvadrat je asimetričan oblik rombu te ga pobija i tera ga na preslaganje. U ovom slučaju, Liverpool je spuštanjem Wijnalduma pored Hendersona dobio duple niske vezne koje Minamino nije mogao sam braniti, Keita je podignut visoko a Firmino se spuštao kao 10ka i njih dvojica su pravili probleme Junuzoviću a Salah je postavljen centralno u missmatch situaciji 1v1 sa stoperom.

Liverpool ponovo u U formaciji u zadnjoj liniji otvara napad i kombinacijom između njih izvlači špiceve i levu osmicu Szoboszlaia što otvara veliki prostor u sredini. Minamino ima 1v2 situaciju i ne može odbraniti obe opcije ukoliko Arnold uđe u sredinu i prođe Szoboszlaia, što se i dešava:

Ovde vidimo i sam kvadrat i način na koji je funkcionisao. Arnold prolazi, Keita kretnjom povlači i Junuzovića i Ulmera. Junuzović je kasno pustio Keitu da ga Ulmer preuzme pa je otvorio čist pas na Firmina koji ima okean prostora ispred sebe. Stoga, jasno vidimo kako je Liverpool U formacijom i kvadratom sjajno odgovorio na romb Salzburga. Čestitke za Kloppa jer je nadogradivši igru u posedu od Liverpoola napravio verovatno najraznovrsniju ekipu modernog doba.

AUT

Gledajući utakmicu, zapao mi je za oko jedan detalj. Ofanzivni aut Liverpoola. Klopp je letos u stručni štab doveo Thomasa Gronnemarka, specijalistu za izvođenje auta, koji je ime stekao u danskom Midtjylandu, gde je ta ekipa koristeći prekide postala prvak Danske. Gronnemark je razvio ogroman broj akcija koje Liverpool koristi iz auta, a to mu pomaže da značajno smanji broj tranzicija i kontroliše tempo utakmice, koji je jako bitan kada igrate sa Salzburgom.

Primer 1. Firmino odvlači igrača, blokira ga i prazni prostor za Keitu koji je potpuno sam. 

Primer 2. Kretnja Wijnalduma u širinu, odvlačenje igrača i spuštanje Firmina. Povratna na Robertsona koji je licem okrenut terenu i prenos težišta na Arnolda koji je potpuno sam. Izbegavanje presinga i mogućeg kontranapada. 

Primer 3. Henderson se spušta, dovlači igrača za sobom i prazni prostor za dolazak Manea. Kristensen ga prati i svi misle da lopta ide na Manea:

Ona ipak ide na Keitu, Mane se demarkira i Keita mu spušta loptu. Mane okreće stranu i Liverpool probija presing. Ogromna pomoć koju je Klopp dobio u vidu Gronnemarka u probijanju i izigravanju presinga kroz aut.

Bila je ovo fenomenalna utakmica. Gledajući je uživo, na najbolji način sam se mogao uveriti koliko je moderan fudbal otišao daleko. Zapravo je nemoguće opisati intenzitet i brzinu kojom se sve odvijalo. Zato, neka bude samo, fudbal na duracell pogon. Očigledno je, da je nakon Mourinhovog reaktivnog doba 2000ih, Pepovog i španskog pozicionog fudbala koji je dominirao sa kraja prošle i prvim delom ove decenije, došlo novo doba. Doba kom dominira tempo. Novi talas je stigao.

Ivan Stojković